Гламочу с’ љубављу


Сећам се сваког твог лета,

Опојног мириса цвета,

Небо нежно плаве боје,

Звезде се у ноћи роје!

Твој Бор пева песму наде,

Твоје птице поју баладе,

Твоје ливаде се смеју,

Сунцем Гламоч греју.

Нека се природа, Божији дар,

Уздигне изнад глупости твоје

Човече!

Да заштити мој град и село

Нек’ буде све весело.

Glamoc

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *