Један човек и једна жена


Траг прошлости, 

мирис кише на Балкану. 

Прострујила је реч кроз вене 

и ономе који не воли реч. 

Човек је волео жену, 

волео је слободу њеног покрета

и речи, 

волео је море којим је пловила. 

А жена, она је пловила на крилима љубави,

на крилима снаге коју је добила од њега. 

У тренутку кад се њихова мисао спојила кроз векове, 

настао је гром и настала је тишина. 

Бог се јавио кроз 

Једног мушкарца и Једну жену.

Стих записан 7.12.2019.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.