Природа – вјечна инспирација


Природа је ту да ме инспирише.

А њен цвијет љепотом да мирише.

Плодови Земље су храна и лијек,

Непресушни извор енергије за 21. вијек.

Кад станем босом ногом на тло,

Осјетим љубав кроз земаљско дно.

Душе на земљи пролазе,

Тијело остављају Земљи, кад одлазе.

Небо и звјезде, подсјете ме гдје је дом,

И онда обгрлим срцем земаљски свод.

Бог се побринуо да се природа обнавља,

И да мајка потомке рађа.

Све је тако савршено у твојој творевини, Боже,

Да само треба да је његујемо,  кад си нам дао да може.

И зато човјече, пробуди Божију природу свога срца,

И дозволи да свака биљка и животиња природним ритмом куца.

Допустимо Земљи да слободно дише,

И човјеку да га природа инспирише,

За живот у Слободи и Слози,

Боже нам помози.

Стих записа Марија 26.07.2021. , а фотографију Бусије услика Милица. 


10 реаговања на “Природа – вјечна инспирација”

  1. Природа је ту да ме инспирише
    А њен цвијет љепотом мирише
    Кад станем ногом на тло
    Осјетим љубав
    Душе на земљи пролазе
    Небо и звјезде, подсјете ме гдје је дом
    И онда обгрлим срцем земаљски свод
    Бог се побринуо да се природа обнавља
    И да мајка потомке рађа
    Да само треба да је његујемо, кад си нам дао да може
    И дозволи да свака биљка и животиња природним ритмом куца
    И да га природа инспирише

    Стих записа Марија, 00381643383821

    Марија још сам кретен, хоћеш да ти напишем ноте – према овим стиховима

  2. Traveling together
    In the Sangre de Christo
    They started a long time ago
    The arc of a love affair
    Thinking back to the season before
    Two people were married
    The act was outrageous
    The bride was contagious
    She burned like a bride
    The arc of a love affair

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *