На крају свијета

На крају свијета

Ријеч настајале кроз доживљај тренутка, мог омиљеног мјеста, које сам назвала „Крај свијета“, које изражавају захвалност мјесту и људима, са којима сам подјелила, баш ту, мноштво дивних тренутак.

1.

Гледам у једну тачку

Вода се таласа.

Сунце пробија кроз облаке, 

А шума прича кроз звук вјетра. 

2.

Чујем гласове људи – нешто говоре; 

А ја хватам звук тишине. 

Хватам ријеч вјетра

И надолазећи зрак Сунца.  

3.

Мислим да се овдје крије крај свијета.

Јер ту вријем не постоји, 

Ни оно прије, ни послије ере. 

Постоји само овај звук тренутка „(к)раја“.

4.
Шумски вјетар милује ми косу, 

Језерска воде милује тјело и дух, 

А Сунце ми обасјава лице

И сав тај склад природе слијева се у срце. 

5.
Баш ту на том мјесту, 

Досегла сам „крај свијета“.

Чула сам звук тишине

И означила да стигао је „(к)рај“. 

Фото: Милица Вракела


10 реаговања на “На крају свијета”

  1. Иван ти је написао нову песму:

    Мој шумски ветар

    Чујем гласове људи – нешто говоре
    А ја хватам звук тишине
    И зрак
    Не треба ми свећа
    Јер ту време не постоји
    Брзо се примиче зори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.