Ријеч настајале кроз доживљај тренутка, мог омиљеног мјеста, које сам назвала „Крај свијета“, које изражавају захвалност мјесту и људима, са којима сам подјелила, баш ту, мноштво дивних тренутак.
1.
Гледам у једну тачку
Вода се таласа.
Сунце пробија кроз облаке,
А шума прича кроз звук вјетра.
2.
Чујем гласове људи – нешто говоре;
А ја хватам звук тишине.
Хватам ријеч вјетра
И надолазећи зрак Сунца.
3.
Мислим да се овдје крије крај свијета.
Јер ту вријем не постоји,
Ни оно прије, ни послије ере.
Постоји само овај звук тренутка „(к)раја“.
4.
Шумски вјетар милује ми косу,
Језерска воде милује тјело и дух,
А Сунце ми обасјава лице
И сав тај склад природе слијева се у срце.
5.
Баш ту на том мјесту,
Досегла сам „крај свијета“.
Чула сам звук тишине
И означила да стигао је „(к)рај“.
Фото: Милица Вракела
10 реаговања на “На крају свијета”
Лепши је звук овог свијета
Чујем гласове људи – нешто говоре
А ја хватам звук тишине
И зрак
Јер ту вријеме не постоји
Постоји само звук раја
Мој шумски вјетар милује ми косу
Баш ту на том мјесту
https://soundcloud.com/ivanmladenovich/srbijan-music
E, ovo je ta Tvoja pesma. (Jebem pesmu.)
Можда ради https://www.facebook.com/ivan79mladenovic/posts/112802971257701
Plovi srcem ljubav, jer tu vreme – ne – postoji 🙂
Trenutak pre, trenutak posle
Ovo ti je tišina.
Иван ти је написао нову песму:
Мој шумски ветар
Чујем гласове људи – нешто говоре
А ја хватам звук тишине
И зрак
Не треба ми свећа
Јер ту време не постоји
Брзо се примиче зори
Не свиђа?
Табани
Дошло је пролеће, нисам погледао кроз прозор
Табани ми нису хладни
Ход у милини, брада нам расте
Све што порасте, однесу ласте
Ne bih rekao da vreme ne postoji – ali, Bog uvek ima vremena, u tome je razlika!
Код овог је готово! Ја немам веснике пролећа.