17.10.2017. Кртина – крхтка је, У душу те познаје. Жели ти Љубав. Жели ти Светлост.   Мрак да ти се спусти низ косу. Рука њена те мије. Обриши сузе, Престаће киша да лије.   Не заборави невидљиву нит. Не заборави семе. Не заборави неизговорену реч. Доћи ће ти кад треба.   „Збогом није крај, Тврдином…

27.06.2015. Поробљеник, уморан до изнемоглости, трчи! Поробљеник туђих убеђења, стоји непомичан. Поробљеник властитих мисли заточен у маски. Поробљеник важности, без сталожности. Поробљеник пожуде и неуспелог психичког развоја. Поробљеник колективне сенке и таме сопствене беспрекорности. Поробљеник у изгнанству, мисли да је слободан.

10.07.2012. Зов се деси, Позив уследи, Кренеш!   Суза у оку, Љубав тражиш, А нема те.   Срце боли, Ова илузија, Која ломи.   Проклета илузијо, Готово је с тобом, Одсвирај свој последњи такт.  

Лето, 2011. Све је проклета илузија. Нема ту пријатељства. Људи су олош и ја са њима, Јер бејах човеком. Одлазим и враћам се, Понесе ме илузија човека. Зашто давати? Зашто примати? Нема смисла. Нестајем. А не нестаје се тако лако. Права слика се види, У патњи илузија, Када је смрт близу, Када се тамни кораци…

15.09.2012. Ту је чета храбрих војника, Ту је понос и српска република. Опреми их у подножје, Па их зове горе, Да се два царства приволе. Тресе ми се тело, На планини се крије врело, У сну ми се каза Чувај сестро Маријо, Храбро срце Јованово. Ту се крије слика, Понос и дика Негдашњих ратника.

14.09.2012. Какво је то време, Где истина није популарна, Кад недостаје снага, Да се неман у човеку савлада.   То је време лажљивог и смутљивог, То је време које пролази, То је оно што неман држи, Јер она са са лажљивцима дружи.  

Јесен, 2012.   Поноћ је откуцала, Изађох послом неким, Дочека ме небо пуно звездица, Драгих пријатељица.   У тузи ме обгрлише, Затрепераше својим сјајем, Сузу ми послаше, Нешто однесоше.   Друге старе, хвала што светлите, Што благодатно треперите, Прича ме ваша мами и зове, Ја би да отворим прозоре нове.

07.09.2012. Овај свет није те мазио, Вечно те усамљеном држао. Ниси имала коме срце да отвориш. Ти сад већ слутиш.   Има нешто што се не говори, Што се само ради Безименог ради. Љубав твоја није имала цену. Нестварна за овај свет.

09. месец  2012.  Изгубљено корачам, По овој „земној“ пустињи, Не видим пута ни путоказа. У лудости мојој, Сви су ми били драги, Сви су ми били ти, Сад видим само Један си.   Пут ми покажи, Само Тебе желим, Само Ти можеш, Срце да исцелиш. Старе ране, Да престану да пеку.   Дух прав пробуди…