-
Aко ти јаве …
29.04.2017. (За писање овиих стиховима инспирисана сам „Бесмртном песмом“ – Мирослaва Мике Антића) Ако ти јаве умро сам, Пронађи ме у бескрају дуге, Пронађи ме у првој кишној капи, која ти слети на чело. Пронађи ме у оном бескрајном осмеху, који смо поделили гледајући у небо. Пронађи ме у језеру, оставио сам ти дах…
-
Путник по срцу
17.01.2015. Тихо ненадно, као птић у гнездо, спустила се у мој сан, да ми улепша живот и дан. Мила, нежна као свила, а опет са снагом често обори руке и великог брата. Гледах јој раст и стас. Од буцка врцкастог, Стиже девојка! Која својом нутрином плени и дражи, срце ти заговитла, раздражи и онда га…
-
Волио би да сам птица
09.04.2017. Волио би да сам птица, Високо да се винем, Облак крилом да дотакнем, Океан цео прелетим. Граница тад не постији. Пасош за свемир нико ми не тражи. Цео свет је на мом длану. Пространство је у мом плану. Могу да отпевам сваку сонету. Цео свет да чује о мом лету. Могу да…
-
Трептај ока
27.10.2016./ 12:20 Питао си ме? Трепнула сам. Ти си ми намигнуо. Видела сам. Окренула сам се и отишла. Нисам ти рекла Збогом. Јер, запамтила сам тај сјај у оку. Рекао ми је, Поново ћемо се срести. Године су пролазиле. Нада је већ отишла, Вера је отшетала, Жеља се угасила. Деловало је да је сјај заборављен.…
-
Поробљеник
27.06.2015. Поробљеник, уморан до изнемоглости, трчи! Поробљеник туђих убеђења, стоји непомичан. Поробљеник властитих мисли заточен у маски. Поробљеник важности, без сталожности. Поробљеник пожуде и неуспелог психичког развоја. Поробљеник колективне сенке и таме сопствене беспрекорности. Поробљеник у изгнанству, мисли да је слободан.
-
Mирисни ветар мога поља
22.06.2016. (8:00) Ту сам се родила, Твоја лепота ме обојила, Твоја крила су ме водила, Мирисни ветру мога ројила. Твоја сам цвет први убрала, Твој сам мирис први осетила, Твоју сенку сам давно срела, Мирисни ветру мога поља. Нема те нигде, А ипак свугде те сретнем, јер где год сам ходила, Твоја ме…
-
Слушај своје срце
02.03.2017. Слушај своје срце ратниче. Отвори тај прозор на њему. Дај ми кључ да га сакријем. Вратићу ти га у правом тренутку. Веруј тој искри. Подари јој слободу, Мисли и покрета. Слободу, речи и дела. Немој да мислиш о кључу сад. На сигурном месту је. Чекаће те у правом тренутку, Ратниче срца слободнога.
-
Почетак и крај
11.11.2011. Време је да кренем на пут без повратка… Време је да кренем одакле се више не враћа. Не морам више да тражим, јер све је ту… Унутра и споља, тајна је откривена. Смејем се, јер ми се смеје… Не тражим разлог, разлог је ту. Суштина је отркивена, приказана.. Срце је моје велико као…
-
Бели облак
Јесен, 2011. Светлост у мени чисти страх. Он нестаје, топи се, У бескрају плаветнила, Постаје бели облак. У свету сам и делујем, Нећу да бежим, Јер моје биће целовито је. По потреби могу да режим.
-
Једном
20.09.2011. Једном кад ме више (не) буде, Остаће траг у песку, Сећање. Остаће твоја слика сећања. Остаће непрекидна самоћа. Остаће љубавни зов. Остаће недореченост, Која је скривена, Унутрашњим тајним ходницима. Немој да се скриваш, молим те! Остани, дубина те зове. Некад је тескобна, Али носи тајну, Која је танана. Тако велика и малена. Живи у…