Ови стихови инспирисани су Курсом за јога тренера и учитеља медитације у Сомбору 2019. где сам била један од учесника, уз мноштво дивних људи, који су инспирисали ове стихове својом присутношћу, свешћу и енергијом.  Долазим – киша тихо лије. У кампу су неки незнанци и учитељ Фабијан који ниже сервисне информације. Гле чуда великога, већ…

11.12.2017. I Тихо ми шапућеш.  Не чујем те. Одлази и враћаш се. Кажеш ми „волим те“. II Кажем ти:“Ту сам“ „Зар ме не видиш? Одговараш: „Сваку твоју Пору увек видим.“ III Верујем ти, јер ми стално Казујеш и показујеш Тренутке у вечности. Мир у сутону ноћи. IV Поздрављам те путем Неба и облака, Реке и…

04.02.2017. (8:00) Ход је другачији. Глас је тиши. Небо је плавље. Звезде су сјајније.   Дани су обојени, Срце је разоружано. Људи ми се смеју, Осунчани дани ме греју.   Све је једноставно, Кад си ту у мом сну. Буди моја Звезда водиља, У све дане живота мога.